O izboru teme za blog

Blog ("web-log", "mrežni dnevnik") može da ima kao svoju temu iznošenje ličnih stavova autora. Ti stavovi mogu biti više ili manje obrazloženi, što znači da se za vlastiti stav iznose razlozi koji bi trebalo da čitaoca bloga dovedu do toga da li će te raztloge prihvatiti ili neće, i u kojoj meri će podeliti ili neće podeliti stav sa autorom.

Ali blogovi se mogu praviti i na pojedine teme gde autor takođe može da iznese svoj stav i obrazloži ga. U načelu, uvek je reč o nekoj određenoj temi, čak i kod prevashodno dnevničkih blogova. Ne postoji takva tema kao što je "slobodna tema" (osim ako bi se pojam "slobodne teme" sam tematizovao, ali je tada tema pojam "slobodne teme" a ne sama "slobodna tema" kao takva).

Blogovi koji se rade na kursu "Kultura digitalnih komunikacija" jesu akademski ili školski radovi. Pera Perić može raditi svoje blogove na koju god temu poželi, pa i na takvu temu kao što je njegova kućna mačka. Ta sloboda nije sporna, možda će i imati čitalaca. Ali Pera Perić kao student na kursu "Kultura digitalnih komunikacija" ne može praviti blog na temu svog kućnog ljubimca, jer je to loša tema za školski zadatak (ako bi studirao veterinu, onda bi i takva tema mogla, ali ovde teško).

Izbor teme je veoma važan, jer određuje unapred spektar budućih odluka i načina na koje će se tema obrađivati. Tema mora biti definisana tako da bude već sama jasna, bez dodatnih pratećih objašnjenja koja samo usložnjavaju njen problem. Ona bi trebalo da bude takva da se može obraditi, u elementarnom smislu, na par ekrana teksta i ilustracija. Šta znači "u elementarnom smislu"? Tako da se na temu, kao na kakvo pitanje, daju odgovori iz kojih se na koherentan (dosledan i povezan) način vidi kontura te teme, odnosno stav autora prema temi. Tema "najbolji auto na svetu" nije dobro odabrana tema, jer može biti toliko stavova o tome koji bi bio "najbolji auto na svetu" da nema načina da se dovoljno koherentno i obrazloženo pruži odgovor na takvu temu. Svako može imati, iz ovog ili onog razloga, svoj "najbolji auto na svetu", i raspravljanje valjanih razloga za izbor(stav) može trajati skoro do večnosti.

Potom, tema bloga ne bi trebalo da bude ona tema o kojoj već postoji toliko tekstova da se o toj temi više ne može baš ništa novo reći. Ako bi neko uzeo temu "Čarli Čaplin", prostim upitom Google će mu za "Charlie Chaplin" dati brojku od 3,780,000 referenci; teško da se tu išta novo može dodati. Tema "Čarli Čaplin u filmu Veliki diktator" već bolje zvuči, ali samo ako se ima reći nešto što već nije rečeno (što nije nimalo laka stvar).

Preširoke teme su bez izgleda da se valjano obrade, kao i suviše privatne teme. Postoji kontrolno pitanje koje treba sebi postaviti i kad se bira tema i kad se ona potom obrađuje: "da li ovo što ću sad napisati zanima nekoga osim mene i uskog kruga mojih manje-više istomišljenika?"; ako je odgovor potvrdan, onda je to privatna stvar i nije, očito, zanimljiva široj publici. Ali ako se ima neki lični stav koji bi mogao biti zanimljiv širokoj publici, tada se mora pokazati zašto bi taj stav i bio ostalima zanimljiv - ne nužno da se slože sa tim stavom, već da se odrede prema njemu.

"A ako obradim neku temu iz nekog ugla koji ne mora biti moj?" - tj. ako se neko igra tuđeg stanovišta, tada bi trebalo da izbegne da to tuđe stanovište bude neki puki stereotip ili klišetirana pozicija. "Šta bi o Čarliju Čaplinu u Velikom diktatoru mislio Adolf Hitler" (tj. sam Veliki diktator, na primer) možda bi moglo da se obradi, tj. da se autor stavi "u kožu" Velikog diktatora, ali imamo problem što već unapred možemo slutiti odgovor (Veliki diktator bi Čaplina verovatno proterao kroz dimnjak). Ali "Šta bi o Čarliju Čaplinu u Velikom diktatoru mislio Baster Kiton" možda je već izglednija stvar.

Kad se biraju lične teme, onda treba poći od nekog doživljenog iskustva koje bi valjalo podeliti sa drugima, ako tako smatra autor teme i iznosi ubedljive razloge u prilog svoje teze da to treba podeliti sa publikom. "Prva sedmica mog studiranja" može biti takva tema; ili "Putovanje u Amazoniju" ("Putovanje u Svilajnac" takođe može biti zanimljivo ako autor ima nešto da o tome kaže tako da i drugi požele da tamo da odu, ili, opet, da tamo - jer ih je autor u to ubedio - ne odu); "Zašto pričam na predavanju" može biti tema koja intrigira jedan broj ljudi (pa i mene), ali samo ako autor ima razloge kojima brani svoj stav (kliše "jer mi je dosadno" ili "sve to ja već znam" nije dovoljno valjan razlog); "Bio sam prošlog jula na koncertu Stounsa" može biti zanimljivo ako je obrađeno iz ličnog ugla koji zavređuje da taj ugao upozna i publika (bloga, a ne samog koncerta); "Zašto volim slike Modiljanija"; itd.

Teme koje su za enciklopediju treba ostaviti enciklopedistima; teme koje su lične treba proveriti s obzirom na vlastitu privatnost (koja ne mora biti zanimljiva drugima, ma kako lepo mislili o sebi i svojim privatnim stavovima). Izbor teme nije baš laka stvar i često unapred povlači ograničenja koja se potom teško mogu savladati. Treba imati u vidu da je blog jedan akademski, školski zadatak i kretati se u tim okvirima. Blog ima svoju dužinu (ona nije velika, par ekrana, sve skupa oko 5 stranica materijala, ekvivalentno dužini jednog seminarskog rada), treba da ima svoju unutrašnju dinamiku ili malu dramaturgiju (što obradu čini zanimljivom), i da blog da odgovor na pitanje koje je istaknuto izborom teme - zašto ta tema treba da zaokupi našu javnu pažnju i kako bismo se mogli, s obzirom na razloge za iznete stavove, odrediti prema njoj.

N. M.