"Težina" blogova

Dobijam pitanja o tome zašto blogovi ne bi trebalo da budu tehnički opterećeni, tj. zašto - osim u slučajevima kad je to neophodno, iz razloga same teme ili informacija vezanih za temu - ne treba na blogove postavljati video ili audio sadržaje, prevelike slike i ostalu grafiku, widgete ili gadgete, java ili druge net skriptove.

Da pokušam to da objasnim.

Svaki website, pa i blog kao personalizovani website ili sajt na kojem se iznosi i obrazlaže vlastiti stav, ima svoju težinu podataka (data weight). Šta to znači? To je veličina u memorijskim jedinicima, što utiče na mrežne resurse. Pretpostavimo da je nečiji blog "težak" 1 megabajt. Toliko memorije on zauzima na nečijem hard disku, kao i na sajtu provajdera koji uslužuje taj blog (u našem slučaju je to najčešće blogspot.com sajt). Već se time dva puta troši memorijski resurs. Ta memorijska veličina neposredno utiče na opterećenje mreže i zavisi od brzine kojom raspolaže svaki od potencijalnih čitalaca bloga (odnosno njegov kompjuter). Ako neko ima brzu vezu, on će blog dovući na svoj ekran relativno brzo - za par sekundi (recimo da je to vreme od 3 sekunde u proseku za 1Mbps; idealno je to vreme oko 1 sekunde, realno je uvek par puta veće). Ali kako opada brzina veze - a ona zavisi od mnogo faktora - to više vremena, a uz to i mrežnih resursa, zahteva učitavanje takvog sajta. U slučaju da neko ima staru, tzv. dial-up (modemsku) vezu, to vreme se može dramatično rastegnuti i na nekoliko dugih minuta samo za prenos sadržine na ekran!

Dužina učitavanja takođe se može povećati višestruko i onda kad se povećava broj linkova na nečijem blogu ili sajtu tako što, preko tih linkova, u sebe uključuje materijale koji se nalaze negde drugde - u slučaju video-priloga, na primer, obično se ti prilozi nalaze na sajtovima koji su inače opterećeni (preopterećeni) brojem istovremenih zahteva za povezivanje (youtube, na primer). Slično se može desiti i sa tzv. skript-dodacima, gde je potrebno vreme za rekompajliranje (widget dodaci, recimo, često nisu optimizovani, pa troše resurse i serverske i klijentske mašine).

"Šta mene briga za očuvanje resursa Mreže ili onih koji čitaju moj blog!", može neko reći. Mreža je svojevrsni eko-sistem, i treba imati poštovanje za okruženje koje nam se nudi, posebno u slučaju uglavnom besplatnih usluga koje koristimo za naše blogove. Mrežu ne treba opterećivati više nego zaista treba. Postoje sajtovi koji prate opterećenje pojedinačnih korisničkih blogova i koji, kad to opterećenje pređe određenu granicu, blokiraju blog ili korisnika (i autora i čitaoca bloga).

Takođe, treba voditi računa o čitaocima bloga: oni dolaze na nečiji blog u dobroj volji, u nameri da vide određene informacije. Treba imati respekta prema mrežnim i drugim resursima kojima raspolažu, prema vremenu i pažnji koju odvajaju da bi pogledali vaše delo. Bezobzirnost prema njima se može brzo osvetiti - pogledaće vaš blog samo jednom (ako i toliko ostanu, jer malo ko će mazohistički sedeti i gledati u ekran dok se minutima dovlače razne net-bižuterije), i nikad više.

Slično preopterećenje nečije pažnje se dešava i kad svoj blog učinite nepreglednim ili nedovoljno preglednim. Ako postavite razne "trepćuće" banere, grafiku koja "vrišti" od boja, pozadinu koja zamara oči ili ne doprinosi da se pažnja usredsredi na samu sadržinu, ako priloge (postove) postavite fontom (tipom slova) koji je previše sitan (ili, pak, prevelik, previše krupan), ako je raspored elemenata takav da oči čitaoca moraju da se kreću cik-cak kako bi nekako percipirali sajt, ako čitalac mora da utroši dosta vremena kako bi uopšte shvatio o čemu vi to hoćete da pišete, ako na blogu nalazi previše klišetiranih sadržina ili stereotipa koji mu ništa ne govore, već ponavljaju opšta mesta koja je već video, čuo ili pročitao nebrojeno puta, ili ako moram da se, gledajući nečiji blog, postidim što je autor nedovoljno pismen, pravopisno, gramatički ili stilski, ako je previše agresivan u svom blogerskom nastupu ili neprijatan prema mojoj dobroj volji da mu budem čitalac, ako je bezobziran prema mojoj pažnji, ako me vizualno i mentalno zapravo maltretira, tada će dotični blog biti jedan loš blog, ma koliko se vi trudili i verovali da nije tako.

Ja sam predložio i da svaka ekipa za blog ima jednog člana koji će "špijunirati" druge blogove; ideja je očito bila da se sa tuđih blogova ne uzimaju i ponavljaju elementi, tj. da ne bude "aha, vidi šta oni imaju, hajde i mi", nego "vidi šta su oni stavili, hajde da smislimo nešto drugo ili novo". Nadao sam se da će ta uloga biti u funkciji inventivnosti blogera, a ne pozajmica i kopiranja, uniformizacije koju nijedno šarenilo ne sprečava, već je podstiče. Pukim dodavanjem atrakcija ne postiže se kvalitet, već se samo povećava kvantitet, sa efektom zamora.

Eto zašto vaši blogovi ne treba budu previše "teški" ili zašto su najuspešniji blogovi, kao i sajtovi, istovremeno i jednostavni, koncentrisani na svoju osnovnu ideju.

Razume se, ponekad se mora opteretiti mrežni resurs, ali takvi slučajevi nisu pravilo, već izuzetak - i to je onda i samo onda kad nema drugog načina da komuniciramo svoje ideje - ideje koje komuniciramo su uvek najvažnije i imaju načelnu prednost nad svakim drugim ukrašavanjem.

N. M.